Volio je Omer Zejnu

Volio je Omer Zejnu

Kuća mala bješe na kraj sela
kuća mala ali ko iz snova
u avliji stara kruška zrela
zvali su je kuća Omerova

Omer bješe namjlađe dijete
otac majka i četiri brata
imali su malo plodne zemlje
stari bunar kraj avlijskih vrata

Da prežive radili su teško
gladnih usta tuga da se zbriše
al je Omer imo svoje snove
želio je mnogo-mnogo više

želio je Omer mnogo para
i pozlaćen sahat iz njedara
tanku kulu na četiri boja
anteriju begovskoga kroja

želio je četiri konja vrana
i fijaker kao u sultana
i još jednu želju što je krio
siroticu Zejnu je volio

Zejna bješe lijepa al sirota
nisšta nema do ljepote svoje
Omer zbog tog i ode iz sela
i ako ga srce boljelo je

Pričali su da se oženio
i dobio dukate miraza
dobio je sahat iz njedara
ali duša ostala je prazna

Zaman kula na četiri boja
zalud sahat u njedrima krije
anterija begovskoga kroja
kada Zejna pored njega nije

Propio se za Zejnom žaleći
dočekivo sabah u mejhani
dušu svoju predao je vragu
tako su mu prolazili dani'

Još pričaju šta je zadnje reko
sudbina je duši nepoznata
zalud miraz i sve što sam steko
Zejno moja jabuko od zlata